English French German Italian Portuguese Russian Spanish
a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z #
Антић Томислав

Антић Томислав

Мала Крсна (Општина Смедерево)

Томислав Антић, произвођач буради, бачви и каца из Мале Крсне, назвао је своју занатску радњу „Златно буренце” и то се после много година показало као сасвим оправдано. Овом делатношћу, Томислав је остварио постављене животне циљеве из младости: основао је породицу, подигао и одшколовао децу, саградио кућу и око куће, изградио име поштеног и врсног мајстора за кога се зна у региону и за чијом се робом и даље потражује. Томислав је сачувао све прсте, иако се деценијама излагао опасним столарским машинама, попут трачне тестере, хоблерице, глодалице и сличним, у савлађивању тврдог дрвета превасходно храста, багрема и дуда.

Вукасовић Светислав

Вукасовић Светислав

Стари Град, Београд

На измаку 2011. године, а у свом зрелом стваралачком добу, Светислав Вукасовић, књиговезац-рестауратор из Господар Јевремове, са олакшањем и поносом показује на сина Душана, који већ годинама, раме уз раме, ради исти посао и уздиже се. И који ће се посветити душом и телом књиговезању. Истом занату којем се Светислав окренуо и њиме исхранио породицу. Барем једна ватрица у нашем занатству се не гаси. То је смисао.

Живковић Слободан

Живковић Слободан

Стари Град, Београд

Од далеке 1965. године, када је радњу купио од пензионисаног четкара Саве Крстића из Баната, Слободан није малтене ништа у њој померио, а поготову променио. Све је ту у Џорџа Вашингтона 18, као некад. Душа нигде није одлетела, дуг старина је опстао. А времена су се изменила, па је фотографа и радозналих све више, а купци све ређи, док су наруџбе постале симболичне. Како год, Слободан и Ружица, његова супруга, опстали су до данас 2011. године и трају као четкари. Можда и једини у нас.

Илић Војислав

Илић Војислав

Сараоци, општина Смедерево

Закључак о томе како сарачу Војиславу Илићу из Сараоца данас иде посао, може се и без питања извести обилажењем села и околних путева. Само десетак коња чувају се у околини као узорци и кућни љубимци. Можда и не служе али постоје. Преко шездесет година он живи окружен мирисом коже (од 1949. године), па и данас као пензионер он не избија из радионице коју је сам изградио у главној улици. Као да му је тај занат био суђен и једина могућност у животу.

Илић Радосав

Илић Радосав

Сараоци, oпштина Смедерево

Филтери за цигарете просто су уништили муштикларе чије је занатско умеће цветало од пре четрдесетак година у Сараоцима (док ову примедбу бележимо крајем 2011. године). Десетак пријављених радњи муштикли домаћем Дувану и тада домаћим Словенцима. Било је радњи са по неколико дребланга који су истовремено вртели кленовину или трешњу. Производњом муштикли се стицао иметак и одлазило у заслужену пензију (памте се Шула, Цара, Бора, Дућа, Ива и остали муштиклари). Тиме је могао да се хвали стриц чика Раје муштиклара, данас јединог преосталог у том селу, па и најстарији његов брат. Од њих је Раја учио занат а први дребланг, који се покретао ногом. Купио га је од новца намењеног детету за рођендан.

Радојковић Златимир

Радојковић Златимир

Смедерево

Причу о себи као опанчару Златимир редовно започиње захваљивањем до неба оцу Радмилу који га је још давне 1965. године подучио прављењу опанака. Остао је без посла као екомомски техничар, а породица се нашла у незавидној ситуацији, док се није присетио да има занат у рукама. Затворио је и кафић у Улици 16. октобра у Смедереву и преиначио га у опанчарску радионицу. Латио се коже и ручних алатки и као да је ново светло засијало у броју 16 наведене улице. На крају 2011. године, Златимир сумира резултате и изражава задовољство. И подвлачи да не може да постигне израду опанака колико се тражи. Како мушких, тако и женских.