GTranslatemultilingual websitetranslation delivery network

Вукасовић Светислав

Стари Град, Београд

На измаку 2011. године, а у свом зрелом стваралачком добу, Светислав Вукасовић, књиговезац-рестауратор из Господар Јевремове, са олакшањем и поносом показује на сина Душана, који већ годинама, раме уз раме, ради исти посао и уздиже се. И који ће се посветити душом и телом књиговезању. Истом занату којем се Светислав окренуо и њиме исхранио породицу. Барем једна ватрица у нашем занатству се не гаси. То је смисао.

Светислав је очаран својом делатношћу и њој се посветио четири деценије. Глас се одавно прочуо о томе где може купус од разбарушених књига опет да постане китњасти византијски драгуљ, довршен француским повезом, златотиском или чиме год наручилац пожели. Печат Књиговезнице “Вукасовић” на укориченом повезу сведочи да исполирана теорија и утабана пракса стоје између тврдих корица или укусно сложене кутије. Тај печат је знак ауторитета и поверења. Ове похвале без сенке пишу се када се једна по једна занатска књигозезница затвара код нас.

Од изласка из средње Графичке школе и периода проведеног у Библиотеци “Светозар Марковић” до данас, Светислав се сродио са душом картона, хартије, коже и лепкова. Употреба ручног алата и неколико тешких машина је одавно рутинска подршка уходаности, баш као што је шивење табака овде могуће и у мраку. У тој трошној кући и још трошнијој изнајмљеној просторији која је одвајкада била књиговезница.

Савладан занат није и довршен. Па Слободан и даље трага за посебним техникама и укрсаним вињетама. За алат нема куд него да га сам дефинише и направи. Од њега толико, небројано повеза који остављају утисак и лични прилог занату који још може да напредује када Душан буде одлучивао о свему.