English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Facebook Image

Крстић Борисав

Скобаљ (Општина Смедерево)

Пинтар Борисав доселио се у смедеревски крај још 1964. и ту борави већи део живота, с обзиром да се родио 1936. године. Иако је у овом периоду остварио све снове и животне потребе, за родним крајем и Власотинцима и данас, почетком 2012. године, осећа благу носталгију. Одласци у родни крај су се проредили, тамо су већ други људи и неки другачији живот, који би тешко повезао са младошћу и детињством.

Борисав је пинтар зато што су „сви пинтари из Власотинаца”, као што су “сви зидари Црнотравци”. Зато је разумљиво да му је и отац Јеврем био пинтар и то до судњег дана, а и син Драгиша, који је прилично пратио Борисава по вишедневним теренима. Драгиша је одужио своје зарад породичне традиције, али је сигуран посао нашао у просвети и свакодневно путује у Велику Плану.

Све до 1985. године, Борисав је путовао по региону опремљен пинтарским ручним алатом и нудио услуге. На тим путовањима задржавао се и недељама када се деси обимнији посао. Воли да истакне како је у Славонији бивао лепо примљен и угошћен.

У промењеним условима, а и са годинама, све више је остајао у радионици где рачуна и на ефикасније столарске машине. Приходи од произведених бурића су се смањивали, а и све мања бурад се траже, она за ракију на пример, па је Борисав кренуо да производи све што и столар, укључујући и токарене елементе, и то на токи без копирача. Правио би Борисав и запреге, али нема више ковача да сарађују у изради.

Саградио је пристојну кућу у Скобаљу и око куће је све живо и динамично. У њој живе три генерације Крстића. Све то ослоњено је на четири разреда основне школе, првобитни коларски занат и вредне руке. И на стечени Борисављев рефлекс којим угледани црни багрем намах претвори у складно и поуздано буренце.