English French German Italian Portuguese Russian Spanish
Facebook Image

Мирна Рацков

Кикинда

Маца Папучарица

Тако се зове фирма. А Мирна Рацков из Кикинде је, која ју је основала пре неколико година, опанчарка. Не зову је тако - то јој није надимак, нити је супруга опанчара. Она прави опанке. Чини то савршено, а у тој занатској умешности је, мање-више, самоука. Жене су код нас, ваљда вековима: штрикале, хеклале, везле, плеле, шиле и шта све још нису радиле по кући и око куће. Многе јесу помагале мужевима и у неким фазама израде опанака, али није забележено, да су жене самостално израђивале опанке и да су од тога живеле. И да је с приходом од гог рада издржавана и породица.

Но, сад се од тог рада лепо живи, тврди Мирна. Њене рукотворине су већ тако познате, да она нема потребе да их нуди на уличним тезгама. Код ње се опанци унапред наручују. И то у таквим количинама, да стигну дани кад мора да ради - без предаха.

Пре неколико година је почела да ради код једног обућара приватника. То јој није била струка. Имала је средњу стручну спрему из области прехрамбене индустрије. Из те гране се није имало шта нудити купцима, јер су продавнице хране на сваком кораку. Но, уз рад код приватног обућара стекла је велико самопоуздање. Имала је искуство у раду и осмелила се - да почне са сопственом производњом опанака. Набавила их је неколико пари. Раставила их је на делове и разумела њихов склоп - схватила је како се израђују и којим редом. Срећа, да су јој добри људи упућивали подршку и савете. То су чинили и појединци из Хрватске.

Данас је у њеној збирци двадесет пет модела опанака. Неке је правила кад их је гледала само на фотографији. Њен син Жељко, стасао момак, већ је добро упућен у опанчарски занат и мајчино високо мајсторство. Показало се да је злата вредан, јер, кад затреба, мајци одлично помаже.

Мирна је доступна преко facebook-a и то знају њене све бројније муштерије широм Србије. Укућанима је по читав дан на оку, јер је цели стамбени простор подвргла потребама рада, на уштрб одмора и разоноде. Као саговорник је поуздана инспирација, јер сведочи, да се може, како народ каже „почети ни из чега“. Има једну неиспуњену жељу и сигурно је да ће и њу остварити - да стекне радионицу, која ће јој заменити просторије стана. У новинама је већ забележено како је својевремено поклонила опанке фолклорном друштву из Косовске Митровице (тамо је сва опрема изгорела), па када је Друштво стало на ноге, постало јој је верна муштерија. Где има срца има и пара - добијања и давања. Мирна је активна у три удружења, у којима се обнављају стари занати.

Израдом опанака, вероватно, једина је у Војводини, а у осталом делу Србије нашло би се њих двадесетак. Свима им је срце у прошлости, а вера у будућности. Представљају ватрицу српске културне баштине, те ћемо доживети да се ватра бујно разгори. Захваљујући њима - таквима. Чланови чувених српских ансамбала имаће у чему да играју - моћи ће да бирају типове прелепе старе обуће. Иако их културни посленици и представници државних установа тапшу по раменима и честитају им, то није довољно. Преостаје им да учине нешто - да ови занати опстану. Јер наши опанчари, често, морају сами да праве потребне алатке, а мучно долазе до припремљене коже за опанчаре и сараче на тржишту Србије. Опанчарски занат не сме да изумре. Палчеве су му стисли и израђивачи и многи српски носталгичари.

Мирна обећава - док је ње и Маце Папучарице, опанчарски занат ће опстати и ширити се.

Адреса

  • Град: Кикинда
  • Држава: Serbia